Vlaga je kondezovana vodena para koja se pojavljuje (kondezuje) na hladnim površinama u prostorijama gde je vlažnost vazduha velika. Vodena para se hladi na tim hladnim površinama i menja agregatno stanje iz gasovitog u tečno. Vlaga je štetna kako za ljude tako i za objekte. Sanacija vlage spada u hitne i neodložne radove, čim se primeti pojava vlage neophodno je hitno intervenisati. Da bi se vlaga uspešno sanirala neophodno je utvrditi uzroke nastanka tj. utvrditi oblik vlage.

Kondezaciona vlaga je vlaga koja nastaje zbog loše termičke izolacije prostorija i neodgovarajuće ventilacije. Vodene kapljice, koje se najčešće sakupljaju u uglovima prostorija i pri plafonu (gde se obično nalaze neizolovane betonske grede), nastaju zbog razlike između spoljašnje (kada je zimi napolju hladno) i unutrašnje (u prostoriji koja se zagreva) temperature. Te nagle termičke promene dovode do kondenzacije vlage prisutne u vazduhu. Problem se rešava termoizolacijom objekta ili poboljšanim provetravanjem.
Kondezacija može da se nađe i na prozorskim staklima kao posledica velike temperaturne razlike (može se izbeći izborom termoizolacionih stakala), ili kao poledica stvaranjem velike pare u prostoriji (kuvanje, sušenje veša, tuširanje ...), ovaj vid nastajanja vlage se rešava već pomenuti provetravanjem.

Ukoliko isključimo gore navedenu kondezacionu vrstu, imamo i atmosfersku vlagu koja nastaje kao direktna posledica atmosferskih pojava i u pitanju je tip vlage koji je najlakše kontrolisati kada je već prisutan na objektu. Uobičajeni problemi nastali od dejstva atmosferske vlage (kiše ili snega) nastaju u graničnim zonama gradjevine, na krovnom vencu itd. Prodiranje vlage usled kiše ili snega najčešće je prouzrokovano oštećenjima krovnih pokrivača, sprovodnih cevi (oluka) ili zbog loše odradjenih spojeva. Kada se utvrdi oštećenje i izvrši opravka, vlaga koja je zaostala mora sama da ispari. Rešenje za atmosfersku vlagu bi ležalo sanaciji loše izvedenih radova. Na tržištu postoji više savremenih materijala koji daju efikasne i dugotrajne rezultate.

Veoma je važno pravilno provetravanje prostorija u toku zimskog perioda. U toku dugih grejnih perioda treba izbegavati luftiranje pomoću prozora otvorenih na kip. Svež vazduh se najbolje obezbeđuje istovremenim otvaranjem svih prozora u prostoriji u trajanju od 3-4 minuta, koliko je dovoljno da se vazduh izmeni u prostoriji, a da ne dođe do rashlađivanja zidova.
Dakle, otvorite odjednom u potpunosti sve prozore i vrata, i u kratkom vremenu napravite promaju tj. potpunu razmenu vazduha u prostoriji bez gubitka toplote u zidovima i nameštaju, kako bi se nakon toga brže povratla željena temperatura vazduha u prostoriji. Kako bi se smanjili energetski gubitci, isključite grejanje tokom provetravanja. Pokušajte postići "poprečno provetravanje" što znači da biste trebali otvoriti sobna vrata ili prozor na suprotnoj kako bi nastala promaja. Na taj način vlažni vazduh iz prostorije se meša sa svežim, hladnim i suvim vazduhom spolja. Nakon nekoliko sati vazduh ponovno upija određenu količinu vodene pare tako da se ponovo javlja višak vodene pare. Tada postupak provetravanja možete ponoviti ( zapamtite dnevno 3-5 puta). Znatno poboljšanje postiže se najčešće nakon dve do tri nedelje. Prostorije koje se nalaze na severnoj strani bi zimi trebalo jače grejati i provetravati jer se one više hlade. Isti slučaj je i sa prostorima sa većim udelom vlage (kupatilo, vešeraj i sl). Efikasno provetravanje smanjuje gubitke energije i ostvaruje uštedu u troškovima grejanja.
Savremena istraživanja pokazuju da je u 54% slučajeva nekvalitetnog vazduha u unutrašnjim prostorima krivo nedovoljno provetravanje. U svakom domaćinstvu nastaje vodena para kako zbog obavljanja svakodnevnih poslova (kuvanje, tuširanje, pranje, itd.), bilo zbog sušenja građevinske konstrukcije, bilo zbog disanja – jedna četvoročlana porodica dnevno proizvede/pošalje u svoj životni prostor prosečno 10 litara vode u obliku vodene pare. Kondenzacija se pojavljuje na najslabije zaštićenim mestima na ivicama stakla, a ako takvi uslovi traju duže vrieme dolazi do pojave buđi. Nedovoljno provetravanje prostora znači ima više negativnih posledica, kao što su smanjeni ugođaj i zdravlje ljudi prostorima, previše vlage lako prouzrokuje nastanak buđi i s tim posredno štetu na izloženim delovima objekta. Posebno štetno je delovanje vlage na drvo i drvene prozore. Zato je jedna od prvih mera koju bi trebalo preduzeti u borbi protiv kondenzacije ugradnja PVC ili aluminijumskih prozora i vrata.

Zamenom stolarije se pre svega dobija maksimalni komfor i sigurnost. Kombinacija profila za štok, izvanrednih dihtunga i funkcionalnog termo-stakla, čine vrhunski high-tech proizvod, koji ispunjava sve uslove modernog gradjevinarstva. Za razliku od starih prozora, koji nikada ne dihtuju u potpunosti i u čijoj blizini neprijatno duva, modernizovani prozori pružaju izuzetnu izolaciju. Nekada su prozori bili poznati kao rasipnici energije, dok novije generacije prozora u mnogo većoj meri doprinose termičkoj izolaciji. Time se smanjuju troškovi grejanja i doprinosi uštedi energije - što dalje doprinosi smanjenju zagadjenje vazduha, i očuvanju prirode.Uz pravilnu upotrebu novo ugradjena stolarija ne bi trebalo da ima negativnih efekata.


Mnogi kupci nove stolarije (bilo da je reč o PVC ili Aluminijumskoj stolariji) smatraju da se ugradnjom novih prozora i vrata rešava problem kondenzacije, međutim to utiče na bolja termička svojstva stolarije tj. povećanje temperature u prostoru, ali neće rešiti problem velikog procenta vlage. Čak naprotiv zamena stare stolarije novom stolarijom koja ima 100 % dihtovanje, može dovesti do povećanja vlažnosti vazduha u prostoru. Do toga dolazi jer vazduh koj je u prostoriji više nema gde da izadje (a smanjen je i dotok svežeg) i time počinje da se stvara povišena vlažnost. Taj problem se može rešiti dodatnim zagrevanjem vazduha ili pravilnim provetravanjem.

Nedovoljno provetravanje prostorije i povećana vlažnost vazduha su najčešći uzrok ovoj pojavi. Naravno ukoliko se ona dešava na unutrašnjoj površini stakla.

Ukoliko se magljenje javlja između dva stakla (unutar međuprostora), to je, najčešće, posledica nedovoljno dobre zaptivenosti, gde izolacioni kit propušta vazduh u međuprostor, pa molekularna zrnca ne uspevaju da upiju vlagu.
Postojeća staklena površina, se u tom slučaju, najčešće, skida, koriguju se problemi zaptivenosti, ako je moguće, u suprotnom se zamenjuje staklo ili ceo prozor/vrata.

Detaljno o svim ovim pojavama je opisano u našem poglavlju
VLAGA I PROVETRAVANJE (šta je vlaga, kako nastaje, kako se pravilno provetrava prostorija ...).

Pod automatskom ventilacijom prostorija obično smatramo uređaj koji automatski propušta vazduh. Ukoliko zanemarimo ozbiljne i veoma skupe električne uređaje za ubacivanje vazduha i ili izvlačenja vlage mogu se ugraditi i znatno jeftinija rešenja.

Obzirom da današnja stolarija dihtuje 100 % potrebno je razmišljati o ovakvim sistemima kao rešenjem kako za prostore u kojima se retko boravi (vikendice, tavani, podrumi ...) tako i o prostorima u kojima je boravak stalan.

Današnja stolarija ima gotovo rešenja za sve zahteve korisnika.
Kod GEALAN-ovih prozora ugrađuje se poseban element koji se zove GECCO (GEALAN CLIMA CONTROL). On se ugrađuje u profile krila prozora i to je tzv. „klima uredjaj“ koji neprimetno radi. Praktično se zaseca (prekida) dihtung guma u gornjem delu prozora, ovo omogućava da spoljašnji vazduh uđe u uređaj a kroz njega i u prostor i time obezbedi potrebnu cirkulaciju.

Pored ovog postoje i ozbiljniji sistemi koji se ugrađuju na staklo i koji imaju klapnu sa polugom kojom se komanduje kada i kolika propusnost vazduha treba da se obezbedi. Ovakvi sistemi su dosta skupi i robusnih gabarita a time i nisu za kućnu upotrebu.